Nadležnost sudova u Republici Srbiji

Sudovi predstavljaju osnovni stub pravne države i njihova uloga je da obezbede zaštitu prava i sloboda građana, pravnu sigurnost i pravilnu primenu zakona.
Jedno od osnovnih pitanja u svakom postupku jeste – koji sud je nadležan da postupa u konkretnom predmetu. Pravilno određivanje nadležnog suda ključno je za svaku pravnu radnju – od podnošenja tužbe do pokretanja izvršnog postupka. U Republici Srbiji sudovi imaju različite nadležnosti u zavisnosti od vrste predmeta, teritorije i složenosti spora. U nastavku objašnjavamo osnovne vrste sudova, njihovu ulogu i kako se utvrđuje koji sud je nadležan u konkretnom slučaju.

Vrste sudova u Republici Srbiji

Prema Zakonu o uređenju sudova, sudsku vlast u Srbiji vrše sledeći sudovi:

Osnovni sudovi
Viši sudovi
Apelacioni sudovi
Privredni sudovi
Privredni apelacioni sud
Prekršajni sudovi
Prekršajni apelacioni sudovi
Upravni sud
Vrhovni sud

Svaki od ovih sudova ima određenu stvarnu i mesnu nadležnost, što znači da se zakonom određuje koje vrste predmeta rešavaju i koji sud je nadležan za određeni grad ili opštinu na teritoriji Republike Srbije. Sudovi opšte nadležnosti su osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni sud. Sudovi posebne nadležnosti su privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekršajni sudovi, Prekršajni apelacioni sud i Upravni sud.

Stvarna nadležnost sudova

Osnovni sud

Osnovni sud je sud prvog stepena i najčešće je prva instanca za većinu građanskih i krivičnih postupaka.
Postupa u sporovima:

iz porodičnih odnosa (npr. razvod braka, poveravanje dece, izdržavanje),
u imovinsko-pravnim sporovima kada vrednost spora ne prelazi zakonom propisani iznos,
u ostavinskim, izvršnim i vanparničnim postupcima,
u većini krivičnih postupaka za krivična dela za koja je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora do 10 godina.

Viši sud

Viši sud ima ulogu suda drugog stepena za odluke osnovnih sudova, ali i prvog stepena za složenije predmete, kao što su:

krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora preko 10 godina,
sporovi veće vrednosti,
sporovi o autorskom pravu,
sporovi o osporavanju ili utvrđivanju očinstva i materinstva,
sporovi za zaštitu od diskriminacije i zlostavljanja na radu,
zaštita prava iz medija

Apelacioni sud

Apelacioni sud odlučuje o žalbi na odluku višeg suda, na odluku osnovnog suda u krivičnom postupku, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud, na presudu osnovnog suda u građanskopravnom sporu, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.

Apelacioni sud odlučuje i o sukobu nadležnosti nižih sudova sa svog područja.

Privredni sud

Privredni sud je sud posebne nadležnosti koji rešava sporove između pravnih lica i preduzetnika, pred njim se vode postupci stečaja i likvidacije, a sudi i u postupcima povodom privrednih prestupa.

Privredni apelacioni sud

Privredni apelacioni sud odlučuje po žalbama na odluke privrednih sudova.

Prekršajni sud

Prekršajni sud u prvom stepenu sudi u prekršajnom postupku, pruža međunarodnu pravnu pomoć u okviru svoje nadležnosti i vrši druge nadležnosti i poslove određene zakonom.

Prekršajni apelacioni sud

Odlučuje o žalbi na odluku prekršajnog suda, o žalbi na odluku koju u prekršajnom postupku donosi organ uprave, o sukobu nadležnosti prekršajnih sudova.

Upravni sud

Upravni sud odlučuje o zakonitosti pojedinačnih akata državnih organa, opština i drugih institucija koje vrše javna ovlašćenja. Na primer, odlučuje o žalbama protiv rešenja poreske uprave, građevinske inspekcije, ministarstava i sl.

Vrhovni sud

Vrhovni sud je najviši sud u Republici Srbiji, odlučuje o vanrednim pravnim lekovima,

obezbeđuje jedinstvenu primenu prava i ujednačava sudsku praksu, zauzima pravna shvatanja od značaja za jedinstvenu primenu zakona.

Mesna nadležnost sudova

Pored stvarne nadležnosti, sudovi se određuju i prema mestu (mesnoj nadležnosti).
U građanskim sporovima, po pravilu, nadležan je sud na čijem području tuženi ima prebivalište ili sedište.
Međutim, postoje i posebna pravila, na primer:

u bračnim sporovima – sud prema mestu poslednjeg zajedničkog prebivališta bračnih supružnika,
u sporovima o zakonskom izdržavanju – sud prema prebivalištu tužioca,
u imovinskim sporovima koji za predmet imaju nepokretnost – sud prema mestu gde se nalazi nepokretnost
U krivičnim predmetima, nadležan je sud na čijem području je delo izvršeno

Posebno odeljenje u višem, apelacionom, prekršajnom i Prekršajnom apelacionom sudu

Pored navedenih, postoje i specijalizovana odeljenja unutar pojedinih sudova:

odeljenje za maloletnike,
odeljenje za borbu protiv korupcije,
odeljenje za organizovani kriminal,
kao i druga odeljenja koja postupaju specijalizovanim predmetima, u posebnim slučajevima propisanim zakonom.

U višem i apelacionom sudu može se obrazovati odeljenje za krivične postupke protiv maloletnika i odeljenje za radne sporove. U pojedinom višem i apelacionom sudu može se obrazovati odeljenje za krivična dela protiv Vojske Srbije, za krivična dela organizovanog kriminala, korupcije, ratnih zločina i visokotehnološkog kriminala, u skladu sa zakonom. U prekršajnom sudu i Prekršajnom apelacionom sudu može se obrazovati odeljenje za vođenje prekršajnog postupka za prekršaje iz oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, u skladu sa Sudskim poslovnikom.

Zaključak

Razumevanje nadležnosti sudova ključno je za efikasno ostvarivanje prava i od presudnog je značaja za pravilno pokretanje i vođenje postupka. Pravilnim izborom nadležnog suda izbegavaju se procesne greške, odugovlačenje postupka i nepotrebni troškovi. Zbog složenosti pravnih propisa, uvek je preporučljivo da stranka zatraži stručnu pravnu pomoć advokata, koji će proceniti nadležnost i pokrenuti postupak pred odgovarajućim sudom, imajući u vidu da pogrešan izbor suda može dovesti do spora oko nadležnosti, odugovlačenja postupka i dodatnih troškova.