Pravo privrednih prestupa i prekršaja
Privredni prestupi predstavljaju posebnu vrstu protivpravnih radnji u privrednom poslovanju koje nisu dovoljno teške da bi bile krivična dela, ali su ozbiljnije od prekršaja. Njihovo sankcionisanje ima za cilj da obezbedi zakonitost i red u privrednom prometu, zaštiti ekonomski sistem i osigura poštovanje pravila poslovanja. Zakon o privrednim prestupima uređuje pojam, odgovornost i kazne za privredne prestupe, zastarelost, kao i postupak u kome se o njima odlučuje.
U ovom članku objašnjavamo šta su privredni prestupi, ko za njih odgovara, koje su moguće kazne i kako izgleda postupak pred nadležnim sudom.
Pojam privrednog prestupa
Prema Zakonu o privrednim prestupima, privredni prestup je društveno štetna povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati teže posledice i koja je propisom nadležnog organa određena kao privredni prestup, a koju je izvršilo pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu. Nije privredni prestup ona povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja, iako sadrži obeležja privrednog prestupa određena propisom, predstavlja neznatnu društvenu štetnost zbog malog značaja i zbog neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica.
Za razliku od krivičnog dela, privredni prestup ne sadrži elemente težeg društvenog ugrožavanja, ali ima obeležja protivpravnog ponašanja koje zahteva sankciju radi očuvanja privrednog poretka.
Subjekti odgovornosti
Za privredni prestup može biti odgovorno:
- Pravno lice, ako je povreda propisa izvršena u njegovu korist ili ako je rezultat njegovog poslovanja;
- Odgovorno lice u pravnom licu, odnosno fizičko lice koje je bilo dužno da obezbedi zakonitost poslovanja (direktor, član uprave, rukovodilac sektora i dr.).
Ova odgovornost je samostalna, što znači da se pravno lice i odgovorno lice mogu goniti i kazniti nezavisno jedno od drugog.
Kazne za privredne prestupe
Za privredne prestupe propisane su novčane kazne, uslovna osuda i zaštitne mere, koje mogu imati ozbiljne posledice po poslovanje preduzeća.
Novčana kazna
Najmanja mera novčane kazne koja se može propisati za pravno lice je 10.000 dinara, a najveća 3.000.000 dinara. Visina novčane kazne za pravno lice može se propisati i u srazmeri sa visinom učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, u kom slučaju najveća mera novčane kazne može biti do dvadesetostrukog iznosa učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.
Najmanja mera novčane kazne koja se može propisati za odgovorno lice iznosi 2.000 dinara, a najveća 200.000 dinara. Kazna se određuje srazmerno težini prestupa, posledicama po privredni sistem i stepenu odgovornosti učinioca.
Sud odmerava kaznu u granicama propisanim za privredni prestup, uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja (otežavajuće i olakšavajuće okolnosti), a naročito težinu učinjenog privrednog prestupa, posledice koje su nastupile ili su mogle nastupiti, okolnosti pod kojima je privredni prestup učinjen i ekonomsku snagu pravnog lica. Sud može odmeriti kaznu i ispod najmanje mere propisane za pojedini privredni prestup (ublažavanje kazne), kad to predviđa ovaj zakon ili propis kojim je određen privredni prestup, ili ako nađe da postoje naročito olakšavajuće okolnosti.
U presudi se određuje rok plaćanja novčane kazne koji ne može biti kraći od 15 dana niti duži od tri meseca. U opravdanim slučajevima sud može dozvoliti osuđenom pravnom licu i odgovornom licu da isplate novčanu kaznu u otplatama, s tim da rok isplate ne može biti duži od jedne godine.
Novčana kazna koju je osuđeno pravno lice ili odgovorno lice platilo za prekršaj uračunava se u kaznu izrečenu za privredni prestup čija obeležja obuhvataju i obeležja prekršaja.
Uslovna osuda
Pravnom licu i odgovornom licu za učinjeni privredni prestup sud može izreći uslovnu osudu. Uslovnom osudom sud može utvrditi pravnom licu kaznu do 20.000 dinara, a odgovornom licu do 4.000 dinara, s tim da se ona neće izvršiti ako osuđeni za vreme koje odredi sud, a koje ne može biti kraće od jedne ni duže od dve godine (vreme proveravanja), ne učini nov privredni prestup, odnosno ako odgovorno lice ne učini krivično delo koje ima i obeležja privrednog prestupa.
Zaštitne mere
Za privredne prestupe mogu se izreći sledeće zaštitne mere: 1) javno objavljivanje presude; 2) oduzimanje predmeta; 3) zabrana pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću; 4) zabrana odgovornom licu da vrši određene dužnosti.
Sud može činiocu privrednog prestupa izreći jednu ili više zaštitnih mera kad postoje ovim zakonom predviđeni uslovi za njihovo izricanje. Zaštitne mere mogu se izreći samo ako je učiniocu izrečena kazna, ako ovim zakonom nije drukčije određeno, s tim da se zaštitne mere javnog objavljivanja presude i oduzimanja predmeta mogu se izreći i uz uslovnu osudu.
Posebno je potrebno napomenuti da u svakom od navedenih slučajeva, bez obzira koja je kazna izrečena, pravno lice ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu privrednim prestupom. Imovinska korist oduzima se se sudskom odlukom kojom je utvrđeno izvršenje privrednog prestupa. Ukoliko je pravno lice kome je izrečeno oduzimanje imovinske koristi posle pravnosnažnosti presude prestalo da postoji, imovinska korist oduzeće se od pravnog lica koje je preuzelo imovinu kojom je ono raspolagalo – do visine te imovine.
Zastarelost
Ono što većinu učinilaca krivičnih dela, prekršaja i privrednih prestupa najčešće zanima, to je vreme koje je potrebno za zastarelost. I u pravu privrednih prestupa možemo razlikovati zastarelost vođenja postupka i zastarelost izvršenja kazne.
Zastarelost gonjenja za privredne prestupe nastaje kad proteknu tri godine od dana izvršenja privrednog prestupa. Izuzetno, za privredne prestupe u oblasti spoljnotrgovinskog, deviznog i carinskog poslovanja zastarelost gonjenja nastupa kad protekne pet godina od dana izvršenja privrednog prestupa.
Zastarelost izvršenja kazne za privredni prestup nastaje kad proteknu tri godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je ta kazna izrečena.
Zastarelost izvršenja zaštitne mere javnog objavljivanja presude nastaje kad protekne šest meseci, a zaštitne mere oduzimanja predmeta – kad proteknu tri godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je ta zaštitna mera izrečena. Zastarelost izvršenja zaštitnih mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću i zabrane odgovornom licu da vrši određene dužnosti nastaje kad protekne vreme za koje su te mere izrečene.
Zastarelost gonjenja za privredne prestupe i zastarelost izvršenja kazne ili zaštitne mere se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi gonjenja učinioca zbog učinjenog privrenodg prestupa, ili izvršenja kazne, kada zastarelost ponovo počinje da teče, s tim što zastarelost u svakom slučaju nastupa kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost gonjenja ili izvršenja kazne, odnosno zaštitne mere za privredni prestup. To znači da zastarelost gonjenja u svakom slučaju nastupa kada protekne rok od šest godina od dana izvršenja prestupa. Za neke izuzetke, ovaj rok je deset godina. Isto važi i za zastarelost izvršenja kazne, zastarelost uvek nastupa kada protekne šest godina (ili 10 godina za izuzetke) od dana pravnosnažnosti odluke.
Postupak za privredne prestupe
Postupak za privredne prestupe vodi se pred privrednim sudovima, koji su nadležni za utvrđivanje odgovornosti i izricanje kazni.
Pokretanje postupka:
Postupak pokreće ovlašćeni tužilac, najčešće javni tužilac, na osnovu prijave nadležnog organa (npr. Agencije za privredne register, Poreske uprave, Uprave carine Republike Srbije, tržišne inspekcije i sl.)
Tok postupka:
Sud najpre ispituje da li postoji osnov sumnje da je izvršen privredni prestup;
U postupku se sprovodi dokazni postupak (saslušanja, uvid u dokumentaciju, veštačenja);
Presuda se donosi u skladu sa dokazima i zakonom, a u slučaju osuđujuće presude moguće je da sud ublaži kaznu kada postoje olakšavajuće okolnosti , ukoliko je učinilac otklonio posledice prestupa ili nadoknadio štetu.
Pravo na žalbu:
Protiv odluke privrednog suda može se izjaviti žalba Privrednom apelacionom sudu, koji odlučuje kao drugostepeni organ.
Odnos prema drugim vrstama odgovornosti
Privredni prestupi se razlikuju od:
Krivičnih dela, jer nemaju stepen društvene opasnosti potreban za krivičnu odgovornost;
Prekršaja, jer se tiču poslovnih odnosa između pravnih subjekata i imaju složenije ekonomske posledice.
Zaključak
Pravo privrednih prestupa predstavlja važan segment privrednog prava, jer omogućava održavanje zakonitosti u poslovanju i sprečava zloupotrebe koje mogu narušiti tržišnu konkurenciju i poverenje u ekonomski sistem. Zbog složenosti propisa i ozbiljnih posledica koje privredni prestup može imati po preduzeće i odgovorna lica, stručna pravna pomoć advokata je od ključnog značaja — kako u fazi prevencije (usklađivanja poslovanja sa propisima), tako i u slučaju pokretanja postupka pred nadležnim privrednim sudom.
U praksi, često se dešava da učinilac privrednog prestupa nije ni svestan da je određenom radnjom izvršio privredni prestup, pri čemu nije ni želeo da pribavi imovinsku korist (na primer, kada ne podnese finansijske izveštaje Agenciji za provredne registre za godinu u kojoj nije bilo prometa, ili ako ne razvrsta privredno društvo na mikro, malo, srednje ili veliko pravno lice u skladu sa Zakonom o računovdstvu). Srećom, ukoliko ima zakonskog osnova, sudovi često u ovakvim slučajevima primenjuju institut ublažavanja kazne, i za učinjeni privredni prestup pravnom i odgovornom licu odmeravaju novčanu kaznu ispod one koja je propisana posebnim zakonom (koji često propisuju dosta visoke novčane kazne) i izriču novčanu kaznu u granicama koje je propisao Zakon o privrednim prestupima. Iz ovog razloga, veoma je važno predstaviti postupajućem sudu sve činjenice i okolnosti koje se odnose na eventualno izvršenje privrednog prestupa, a koje se mogu uzeti u obzir kao olakšavajuće okolnosti, kako bi se postupak okončao uz što manje štetnih posledica po pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu.